Feng shui pravilo – Ako je nešto dobro, nemoj da ga menjaš
Zamislite svoje najomiljenije mesto iz detinjstva. Ne bih da mnogo utičem na vas, ali sam radoznala:
Da li je to možda bila vaša dečja soba?
Ili dnevna, u kojoj ste provodili srećne časove sa svojim dragima?
Ili kuća i dvorište vaše bake i deke, možda u nekom selu?
Ili kuhinja neke tetke?
Možda neka poslastičarnica u koju vas je mama vodila?
Ili neko igralište na koje vas je vodio tata ili deda?
Ili neki sasvim skriveni kutak vašeg grada koji je vaše tajno mesto?
Dopustite sebi par trenutaka da se prisetite tog blaženog osećaja….
I sad sledi sledeće pitanje:
Da li, u sadašnjem vremenu, to mesto postoji?
Vaša dečja soba, najverovatnije, ne.
Dnevna soba? Vrlo verovatno ne živite u istim stanu u kom ste živeli kao dete, a još je manje verovatno da je sredjeno kao u to vreme.
Kuća bake i deke? Za to već ima šanse. Odete li tamo nekad? Kako se osećate?
Prošetate li nekad gradom i odete baš u poslastičarnicu u koju vas je mama vodila ili u knjižaru u kojoj ste sa njom kupovali knjige?
Ono što je skoro sto posto sigurno- odete na neko od starih dobrih poznatih mesta, kao što su muzeji, pozorišta, stare poznate kafane…
I to su- vrlo verovatno-vaša mesta sreće.
Pomislite samo u Beogradu na dragi Tašmajdan, na Kalemegdan, na Skadarliju, na Košutnjak, na 25.maj, Botaničku Baštu, Adu… Na sve kafee i restorane koji se tamo nalaze. Pomislite na Narodni muzej, Muzej savremene umetnosti, Etnografski, Muzej Nikole Tesle…
Pomislite na Hram Svetog Save, Crkvu Svetog Marka, Sabornu,Ružicu, još mnogo mnogo crkava u našem gradu…
Na neki način, sve su to sveta mesta.
Tamo prosto odemo- i lepo se osećamo. To su mesta na koja se vraćamo, opet i opet. To su mesta za koja znamo da su tu uvek za nas.
Jedan od ciljeva Feng shuija je da i od našeg doma napravimo takvo mesto.Srećno i sveto mesto.
Da li mu se radujemo? Da li mu se rado vraćamo? Da li smo ga sredili tako da skoro ništa i nemamo da promenimo? Da li i u njemu imamo jedan kutak kome se posebno radujemo? Ili više takvih kutaka?
Ne kaže se bez razloga „Dome, slatki dome“!
Ta slatkoća toplog doma nas često greje i kad smo daleko od njega.
A kad ga tako lepo udesimo i osetimo zadovoljstvo povodom toga-dolazimo do onoga: