Prošle nedelje sam dobila poziv iz drugog grada da dodjem i pogledam stan jedne žene. Ona i njena ćerka su kupile taj stan pre par godina, u staroj trospratnoj kući, u centru grada, zgrada je Zakonom zaštićena. Stan je renovirao prethodni vlasnik, a uskoro će Gradske vlasti da rekonstruišu krov i fasadu.
Ćerka živi van zemlje, udata je. Žena koja me je zvala, udovica, dugi niz godina. Poslala mi je njihove datume rodjenja, takodje i adresu stana. Već je malo upućena u Feng shui, i zna da su ti podaci potrebni. Pitala sam je da li postoji neki poseban razlog zbog kog me zove.
– „Pa, nekako bismo želele da taj stan napravimo tako da imamo više energije u njemu“. „Kada sam u njemu, kaže žena, kao da mi je isisana sva energija. Kad izadjem, odmah mi je bolje, divno se osećam, šetam, sve je odlično…Kad se vratim- opet isto. To kaže i moja ćerka.“
Često čujem ovu priču. Prosto, nešto nedostaje. Vlasnici se ne osećaju dobro i želeli bi da nešto promene.
– „U redu, imate li nacrt stana?“
– „Nemam.“
U tom slučaju, a i ovako je poželjno, ja ću doći.
Dogovorile smo se za dolazak, i nakon par dana, srele smo se u njenom stanu. Zgrada je zaista bila veoma stara, fasada trošna, u samom centru grada. U prizemlju, vrlo prometna pekara sa stolovima i stolicama koje pružaju mogućnost i da se jede napolju.
Dugačak hodnik koji vodi do stepeništa koje je kružno, osvetljeno preko velikih prozorskih okana. Treći sprat. Ulazna vrata koja imaju i vrata koja se otvaraju ka spolja i ona koja idu ka unutra. Nekadašnji sistem koji je pružao dodatnu zaštitu od hladnoće i provalnika.
Žena u svojim šezdesetim, prijatnog izgleda i glasa.
– „Izvolite!“
– „Hvala“, i posle zvaničnog upoznavanja, odmah sam pogledom snimala novo okruženje…Prostran hodnik sa zidom prepunim slika.
Na šta prvo pada pogled?
U centru svih tih slika, ulje na platnu koje predstavlja tužnog, možda razočaranog, a možda zabrinutog muškarca. Moja klijentkinja mi je objasnila da je to Al Paćino i da je sama naslikala tu sliku.
Sledeća slika , malo manjeg formata, koju sam prosto odmah uočila bila je slika Putina.Ispostavilo se da je i nju, vrlo vešto, naslikala klijentkinja. Nisam komentarisala. A onda, i veliki poster Tesle, jedne od najpoznatijih, pored svog generatora.
Uočila je moj pogled i rekla kako se divi Tesli.
– „Naravno“, rekoh ja.
Zatim, ulje na platnu sa likom Fride Kalo, ali zapravo sa tri njena portreta na jednom platnu. Zatim, jedan akt, pa tri apstraktne slike za koje mi je rekla da je dobila nagradu. „Lepo“, rekla sam joj, „divno je baviti se umetnošću, a još kad dobijete potvrdu od drugih , to sigurno mnogo znači“.
Ispričala mi je još malo o svojoj ljubavi prema slikanju.Inače, to joj je bio hobi. Ceo taj prostor je odisao uredjenošću, ekstravagancijom, pa i odredjenim glamurom. Tome su doprinosile teške plavo-zelene draperije koje su se obrušavale duž prozora koji je gledao na ulazne stepenice.
Takodje i reprodukcija slike „Poljubac“ Gustava Klimta, i starinske komode i fotelje koje su bile na samom ulazu. Veliki beli plakar i raskošno ogledalo.
– „Vi ste, izgleda, već nešto uredili po Feng shui-ju?“, upitala sam je.
Žena je rekla da jeste puno čitala o Feng shuiju i da je pokušala da neke stvari implementira , ali da sad zapravo želi da uradi potpuno tačnu stvar. Ponudila mi je da predjemo u dnevnu sobu, sednemo i popričamo kako će sve to sa konsultacijama a kasnije i sa projektom teći. Prošle smo kroz trpezariju koja se sastojala od okruglog stola sa tri stolice ( takodje preporuka Feng shu-ja, a sa druge strane i besprekorno sredjene kuhinje u bež nijansi sa par saksija sa biljkama koje su se nalazile izmedju šporeta i sudopere.
Dvokrilna vrata, tako česta u saloncima su prethodila ulasku u neobičnu prostoriju koja je zapravo predstavljala kombinaciju dnevne i spavaće sobe. Na prvi pogled sve je bilo tako efektno! Preko puta vrata, veliki prozor sa masivnim draperijama u istoj boji kao one u hodniku, dakle plavo zelene, pa kutak sa cvećem, pa trosed tapaciran istim materijalom kao i draperije i u istoj boji, iznad njega slika na kojoj dominira srebrnkasti motiv oblika koji asocira na mandalu,ovalni niski sto od punog drveta, plava komoda, i nekako na sredini te sobe pregradni zid na kome je TV set i jedna „instalacija“ od neobičnih trščanih rukotvorina.Takodje, afrička maska.
Sa druge strane tog zida, najveći bračni krevet koji sam videla u svojoj karijeri, koji je, zapravo išao celom dužinom od zida prema komšijama, do ovog pregradnog zida. Takodje, sam zid je bio načinjen od središnjeg dela koji je bio od gips ploča, a dve trake tog zida načinjene od mutnog stakla. Suma sumarum, oko kreveta nije moglo da se prodje, a on je bio tako namešten da ga ni jedan jedini centimetar nije delio od zidova.
Sa jedne od strana kreveta- izlaz na terasu, malu, slatku sa pogledom na lep deo grada, a sa druge, plakar. Umesto klasičnih noćnih stočića, metalni okrugli stočići. Iznad kreveta – prazan zid, bez slika.
Dakle, spavaća soba koja nije sama po sebi jedna celina, činila je jedinstven prostor sa dnevnom sobom. Sele smo, i zapodenule razgovor. Sem opisa samog projekta, u tim razgovorima se upoznajemo i sa željama, i sa raznim dogadjajima, stavovima i pogledima na razne teme klijenata. Sa trenutnom situacijom, ali, u velikoj meri i sa prošlošću.
Žena, pored toga što želi da bude aktivnija u penziji, želi da se bavi i grnčarijom(možda) ili slikanjem, ili nečim što bi je dodatno ispunilo. Aktivno ide na sport. Voli da se druži sa mladjim ljudima, a njene prijateljice… prosto nemaju ista interesovanja…Vole da kuvaju ručkove i prave pekmeze. Malo se druži,a volela bi-više. Požalila se kako veoma loše spava, a kad i zaspi, budi se noću. Lepše spava u dnevnoj sobi, a zaspi „uz TV“. Volela bi da se to promeni, da ima energiju i u stanu, a ne samo kad izadje iz njega.
Posle razgovora, merenja stana, fotografisanja, oprostile smo se jedna od druge- sledio je moj rad na „obradi podataka“, kontemplaciji, i na kraju, predlogu rešenja. Kao što mnogi znaju, klijent dobije nacrt svog stana, sa ucrtanim pozicijama elemenata, kao i detaljnim objašnjenjem gde šta treba staviti i zbog čega. Tu je i uputstvo koji su sektori dobri za kog ukućana kao i pravci koji su povoljni za spavanje i za rad.
Po završetku crteža i teksta, sledi jedna provera, pa korekcija ako je potrebno, pa još jedna, i tek kad sam potpuno zadovoljna rezultatom, onda je dokument spreman za slanje.
I mail je poslat. Uvek osetim neku posebnu radost kad to uradim, jer znam da će klijent dobiti odgovor na svoja pitanja, a i dobiti želju da nešto primeni da bi se nešto promenilo, na bolje, u njegovom životu. Zanimljivo, ali jedno dva dana se ništa nije ništa dešavalo. Ja sam i dalje osećala onu radost i prijatno iščekivanje da me klijentkinja nazove i podeli sa mnom svoje utiske.
Uskoro je usledio poziv.
Klijentkinja je rekla je da ima čitav spisak pitanja, i da želi da zakažemo jedan poduži termin. Na tom sastanku, pitanja su bila razna. Konsultacije su potrajale.
Pre svega toga, žena je otkrila svoje nezadovoljstvo ponudjenim rešenjem. Uzdržavala se da mi kaže da to sve, zapravo ništa ne valja, bar što se nje tiče. Koliko god je prilikom našeg susreta bila željna da nešto promeni, sad je iz svake rečenice izlazilo: Ali ja to ne mogu… i sledili se razlozi koji su se potom nizali.
Putina ceni, i ne želi da ga izbaci, a i ona ga je naslikala.. Tesla joj je veliki uzor, i ne želi ni njega da izbaci… Jeste da ima slike samih žena, ali i njih je uglavnom ona slikala, sad se pita koje da izbaci a koje ne…
Crveni tepih iz kupatila je koštao mnogo, „ne smem ni da vam kažem“, ne želim da ga negde samo urolam i da propada… Vodokotlić ne može da se popravi, nema majstora… Ne voli braon boju, a za dekorativno kamenje se plaši da stavi na lavabo, jer će možda da ga polomi
Sliku vodopada ne želi da zalepi na to mesto gde sam predložila, na šta će to da liči… Kamen rozenkvarc, ne može da stavi na trpezarijski sto, kako će da postavlja sto? Moraće da ga pomera…
Njen otac je bio komunista, ne želi slavsku ikonu u istoku, možda može Svetu Petku ili Bogorodicu, ali kako će, i to su same žene… Predložena ogledala za nedostatak prostora, da li mogu da budu mala, ne želi velika…
U dnevnoj sobi, da li draperije može da okrene na naličje, ali će tada da se vidi porub, i kako sada to, potrošila je 30m materijala da se naprave ove sadašnje… Zašto afrička maska mora da se ukloni, ne zna gde da nadje figure u paru….
Ne želi da sklanja staklo koje se nalazi kao deo zida kod nogu bračnog kreveta, ne želi noćne stočiće jer su joj svi grozni i jeftino izgledaju…. Koje tačno boje cveća da bude na balkonu, ona ima roze i žute , da li je pogrešila…
Na pitanje šta se nalazi kod komšija iza zida gde je njeno pročelje kreveta, rekla je da misli da je tu ostava…
Pošto je uz svaki komentar bilo i neko pitanje, odgovorila sam na svako od njih, a zatim rekla da ću to sve da pošaljem i u novom mailu kao dodatak.
Zahvalila se i završile smo razgovor.
Uskoro, poslala sam mail sa objašnjenjima koja su zapravo bila ista ona kao i u prvom mailu, za nijansu detaljnija.
Žena se javila: Ne može da otvori mail. U redu, poslaću ponovo.
Opet ne može. Da li mogu da pošaljem na viber?
Mogu. Poslala sam na viber.
Opet ne može.
Screenshut. Vidite?
– „Vidim“. Hvala Vera
– Nema na čemu… Ako imate dodatnih pitanja, tu sam, i šaljite sve ono što pomerite, kupujete, stavljate…Tu sam da pomognem.
Moji stari klijenti verovatno znaju o čemu se ovde radi. Nije lako suočiti se sa sadašnjom situacijom, sa sobom, svojim trenutnim stanjem.
Svaka promena se čini ogromna,ona koja treba da se preduzme. Nekom je teško da pomeri i jednu stolicu sa mesta, a kamoli da zakuca ekser i da stavi neku novu sliku. O rušenju ili gradjenju zida da i ne govorimo. Pomeranje bračnog kreveta – kao pomeranje planine. I sama sam prošla kroz sve to.
Kada sam došla prvi put na kurs Sandre Drinčić, kao da sam ušla u neki potpuno novi svet. Svet u kome se prvo sve rasturilo na sitne delove. Činilo se da baš ništa ne valja u mom stanu. Parket- star- dakle- materijalna situacija očajna.
Iza vrata čiviluk sa nagomilanim kaputima i mantilima- vrata se ne otvaraju pod 90 stepeni, dakle, prilike koje dolaze nikakve… Vrata od wc-a se otvaraju na spolja- ulazi prljava energija u ceo stan… Spavaće sobe predaleko od ulaza-ne ulazi nikakva energija, svi smo bez energije… Najmladje dete spava na vodenom toku- spašavaj ga!
Kua brojevi takvi da mene lično svi iscrpljuju…
Cipelarnik- užasan!
Kuhinja crvena i trpezarija sa crvenim pločicama- stalne svadje!
Dnevna soba sa ugaonom garniturom i bez fotelja- nema zajedništva u porodici…
Radni sto okrenut prema severoistoku- nepovoljno….
Nagomilane stvari koje ne volimo- nagomilana kilaža…
I tako, još mnogo, mnogo toga!
Naravno da mi nisu bila mila sva ta saznanja… I naravno da to nisam mogla sve odjednom da rešim.
Medjutim, ono što danas govorim i mojim klijentima- KRENITE OD ONOGA ŠTO MOŽETE
Ako je to otirač koji možete da promenite, krenite od njega. Svakako utvrdite gde vam je centar-srce doma , raščistite ga i aktivirajte. Ako vam se učini da ipak možete da postavite krevet u najboljem pravcu, uradite to.
Možda možete da unesete potrebne elemente u kupatilo da se bar smanji taj loš uticaj? Ili da stavite asuru ispod kreveta ako već mesecima loše spavate, da vidite da li će se možda nešto promeniti.
Ako vam je ljubav u krizi, pa bar nadjite tu lepu sliku sa venčanja, obrišite prašinu sa nje i stavite u spavaću sobu… Ili bar sliku nekog srećnog para koji asocira na zajedništvo…
Ako radite od kuće, nadjite načina da postavite radni sto tako da vam je zid iza ledja a da gledate u svom najboljem pravcu… Izbacite previše plave boje… Izbacite previše crvene boje…
I setite se- umerenosti. Autentičnost-da, ali ne po cenu da se naruši neki balans u prostoru…Svako preterivanje je , bar što se tiče Feng shuija- neprimereno.
Uvek se setim porodice koja je u svom stanu imala sliku veoma poznatog slikara na kojoj su bile predstavljene neke užasne scene. Mala deca od tog bračnog para su imala stalne noćne more. Kad je slika konačno izbačena, uskoro su prestale i noćne more. Ono što je bilo toliko očigledno, njima , na žalost nije. I to je česta situacija.
Vidite šta to zapravo, za vas znači biti autentičan-nekad čak i samo par detalja mogu da asociraju na to da ste baš vi (ili vaša porodica) vlasnik tog prostora… Otpori i blokade su tema i u Feng shuiju.
Osvešćivanjem značenja jedne po jedne stvari, možemo i preko Feng shuija doći do toga šta je to blokirano u nama. Zašto nešto ne možemo da bacimo?
Zašto nečega ne možemo da se rešimo?
Zašto nešto (novo) ne možemo da ubacimo?
Zašto volimo to što volimo, zašto nam to toliko znači?
Često odgovorima na ova pitanja, razrešavamo mnoge svoje probleme, oslobadjajmo se blokada, i –idemo dalje, mnogo lakši i rasterećeniji, sa mnogo više životne energije.
Pa, da počnemo, ili da – nastavimo! Srećno nam na tom putu!